Savremeni način života često nas udaljava od jednostavnih namirnica koje su generacije pre nas dobro poznavale. Jedna od njih je kopriva – biljka koja raste gotovo svuda oko nas, a čiji sastav već godinama privlači pažnju naučnika.
Prepoznatljiva je po intenzivnoj zelenoj boji, ali se iza nje krije mnogo više. Listovi koprive sadrže različita prirodna jedinjenja, među kojima su hlorofil, karotenoidi, flavonoidi i fenolne kiseline.
Upravo se o ovim sastojcima danas mnogo govori u vezi sa antioksidativnom zaštitom organizma. Šta su zapravo antioksidansi, kakve veze imaju sa oksidativnim stresom i zbog čega je kopriva nutritivno zanimljiva?
Šta je oksidativni stres?
U našem organizmu neprestano se odvijaju procesi tokom kojih nastaju slobodni radikali. Reč je o nestabilnim molekulima koji u određenoj količini imaju normalnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Problem nastaje kada ih ima više nego što prirodni odbrambeni sistemi organizma mogu da kontrolišu. Takvo stanje naziva se oksidativni stres.
Na njegov nastanak mogu uticati različiti faktori:
- zagađenje vazduha;
- duvanski dim;
- prekomerno izlaganje sunčevom zračenju;
- nedovoljno sna i odmora;
- jednolična i nutritivno siromašna ishrana;
- različiti fiziološki i upalni procesi u organizmu.
Naše telo poseduje sopstvene mehanizme antioksidativne zaštite. Značajan doprinos svakodnevnoj ishrani daju i biljne namirnice – naročito raznovrsno povrće, voće, začinsko bilje, orašasti plodovi i semenke.
Šta su antioksidansi?
Najjednostavnije rečeno, antioksidansi su supstance koje učestvuju u zaštiti ćelija od prekomernog delovanja slobodnih radikala.
Među poznatijim antioksidativnim jedinjenjima nalaze se vitamin C, vitamin E, određeni karotenoidi i veliki broj biljnih polifenola. Prirodno ih nalazimo u namirnicama različitih boja.
Crveni, narandžasti, ljubičasti i zeleni pigmenti biljaka nisu važni samo za njihov izgled. Često su povezani sa jedinjenjima koja biljci pomažu da se zaštiti od sunčevog zračenja i drugih nepovoljnih uticaja iz prirode.
Zato stručnjaci preporučuju raznovrsnu biljnu ishranu. Svaka biljka donosi drugačiju kombinaciju sastojaka, a kopriva je naročito zanimljiva upravo kao zelena biljka bogatog sastava.
Šta se nalazi u listovima koprive?
Velika kopriva, odnosno Urtica dioica L., dugo se koristi u tradicionalnoj ishrani evropskih naroda. Mladi listovi upotrebljavani su za pripremu čorbi, pita, variva, čajeva i različitih napitaka.
Savremena istraživanja pokazuju da se u listovima koprive nalaze:
- flavonoidi, među kojima su rutin i kvercetin;
- različite fenolne kiseline;
- karotenoidi, uključujući lutein i beta-karoten;
- hlorofil;
- aminokiseline;
- minerali;
- druga prirodna biljna jedinjenja.
Flavonoidi i fenolne kiseline pripadaju velikoj grupi polifenola. U laboratorijskim istraživanjima ova jedinjenja pokazuju sposobnost reagovanja sa slobodnim radikalima, zbog čega se proučava njihov doprinos antioksidativnom potencijalu biljnih namirnica.
Karotenoidi su prirodni biljni pigmenti. Iako ih najčešće povezujemo sa narandžastom bojom šargarepe, prisutni su i u zelenim listovima, gde ih prikriva velika količina hlorofila. Hlorofil koprivi daje karakterističnu zelenu boju i omogućava biljci da koristi sunčevu svetlost.
Zašto je važnije birati celovite namirnice?
Hranu ne čini samo jedan sastojak. Biljne namirnice predstavljaju prirodnu kombinaciju velikog broja materija koje zajedno određuju njihovu nutritivnu vrednost.
Zbog toga stručni izvori prednost daju raznovrsnoj ishrani bogatoj voćem i povrćem. To je ujedno i razlog zbog kojeg koprivu predstavljamo kao vrednu biljnu namirnicu. Njena posebnost nalazi se u raznovrsnosti prirodnih sastojaka i mogućnosti da je uključimo u širu, uravnoteženu ishranu.
Od biljke iz prirode do praktične bočice
Iako je kopriva rasprostranjena, njeno svakodnevno branje i ceđenje većini ljudi nije praktično. Potrebno je pronaći odgovarajuće mesto, odabrati mlade biljke, bezbedno ih ubrati, očistiti i preraditi.
Tu matični sok od koprive „Vaš domaćin sa sela“ dobija svoju praktičnu vrednost.
Koprivu beremo u prirodi, pažljivo birajući biljke pogodne za preradu. Nakon pripreme i ceđenja, sok raspoređujemo u pojedinačne bočice od po 30 ml i zamrzavamo.
Kupac tako dobija unapred pripremljeno pakovanje za 30 dana:
- jedna bočica predstavlja jednu predviđenu dnevnu količinu;
- nema merenja i presipanja;
- svakoga dana odmrzava se samo jedna bočica;
- preostali sok ostaje zamrznut do korišćenja;
- proizvod se lako uklapa u jutarnju rutinu.
Naše uputstvo je jednostavno: jednu bočicu izvadite iz zamrzivača, stavite je u mlaku vodu približno deset minuta, dobro promućkajte nakon odmrzavanja i popijte ujutru pre jela.
Zašto se sok zamrzava?
Sveže ceđeni biljni sok je osetljiv proizvod. Na sobnoj temperaturi u njemu se nastavljaju prirodni enzimski i mikrobiološki procesi, zbog čega nije pogodan za dugo čuvanje.
Zamrzavanje na temperaturi od −18°C znatno usporava te promene i omogućava da se sok čuva u pojedinačnim porcijama. Preporučeni rok čuvanja našeg proizvoda je šest meseci, uz neprekidno održavanje odgovarajuće temperature.
Njegova svrha je da pažljivo pripremljen biljni proizvod učini dostupnim tokom dužeg perioda, bez potrebe da kupac svakoga dana bere i cedi koprivu.
Mala promena koja se lako uklapa u svakodnevicu
Dobre navike najčešće ne nastaju preko noći. Lakše ih održavamo kada su jednostavne i kada ne zahtevaju komplikovanu pripremu.
Prednost matičnog soka od koprive je u tome što omogućava da proizvod od koprive jednostavno uključimo u svakodnevnu ishranu. Jedna mala bočica može postati deo jutarnje rutine.
Upravo u tome vidimo vrednost našeg proizvoda: poznatu biljku, koja se generacijama koristila na selu, pripremili smo u obliku prilagođenom današnjem načinu života.
Kopriva poznata generacijama, pripremljena za savremeni život
Naučna istraživanja potvrđuju da listovi koprive sadrže različita prirodna jedinjenja, uključujući polifenole, karotenoide i hlorofil. Ona doprinose nutritivnoj zanimljivosti ove biljke i razlog su zbog kojeg kopriva sve češće privlači pažnju savremene nauke o hrani.
Naš zadatak je da vam koprivu približimo u praktičnom obliku – pažljivo ubranu u prirodi, pripremljenu, raspoređenu u pojedinačne bočice i sačuvanu zamrzavanjem.
Uvedite koprivu u svoju jutarnju rutinu
Pakovanje matičnog soka „Vaš domaćin sa sela“ sadrži 30 zamrznutih bočica od po 30 ml – bez svakodnevnog branja, ceđenja i merenja.
Korišćeni naučni izvori
- Stinging Nettle: Nutritional Composition, Bioactive Compounds, and Food Functional Properties – pregled flavonoida, fenolnih kiselina, karotenoida, aminokiselina i drugih sastojaka koprive.
- Antioxidant Activity of Urtica dioica – pregled istraživanja antioksidativnog potencijala koprive i jedinjenja prisutnih u njenim listovima.
- Health-promoting components of fruits and vegetables in the diet – značaj raznovrsne ishrane i zajedničkog delovanja sastojaka iz biljnih namirnica.
Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti zamenu za raznovrsnu ishranu i preporuke zdravstvenog radnika.